Heiligenstadt Testament

Betoven je bio krucijalna figura na prelazu iz klasicizma u romantizam, uticavši na savremenike ali i na buduća imena muzičkog stvaralštva.

Počeo je da se bavi muzikom sa pet godina, kada ga je otac tjerao da svira klavir kako bi postao slavan kao Mocart. Sa 7 godina je prvi put javno nastupao, ali nije naišao na odobravanje publike, što je njegovog oca prilično razljutilo.

Kako nije bio prihvaćen kao pijanista, Betoven je počeo da piše sonate za klavir. Prvu zbirku kompozicija je objavio sa 13 godina što ga je uvrstilo među cijenjene muzičare tog vremena. Betoven je sa 20 godina počeo da gubi sluh. Najprije je primjetio da ne može da čuje visoke tonove, da bi do četrdesetih godina potpuno izgubio sluh.

Ipak, nastavio je da komponuje jer je imao sposobnost da čuje muziku u svojoj glavi, a kada bi svirao “slušao” bi vibracije instrumenta. Najveća djela nastala su kada je već bio poptuno gluv, među njima i IX simfonija, koja se smatra jednom od remek djela klasične muzike.

Svoj testament napisao je mnogo prije smrti u trenutku očajanja tokom boravka u Heiligenstadu u predgradju Beča (u kojem je godinama boravio po nekoliko nedelja). Ipak kako je govorio, muzika mu nije dala da ode. Betoven je tokom života stekao ogromnu slavu, pa je njegovoj sahrani prisustvovalo 20 000 ljudi. Continue reading

Proikletstvo IX simfonije

Prokletstvo Devete odnosi se na vjerovanje da je Deveta simfonija kobna za kompozitora. Naime, prema ovom sujeverju, kompozitor će možda i uspjeti da završi Devetu, ali će svakako umrijeti prije završetka svoje Desete simfonije. Najpoznatije žrtve ovog prokletstva bili su Ludvig van Betoven, Luis Špor, Franc Šubert, Antonjin Dvoržak, Ralf Von Vilijams, Anton Brukner i Gustav Maler. Continue reading

Rosini – Seviljski berberin

Nekih tridesetak godina posle Mocartove slavne komične opere ”Figarova ženidba”, mladi kompozitor Đoakino Rosini (1792-1868) sklopio je ugovor da napiše još jednu operu sa visprenim berberinom Figarom kao glavnim junakom, ponovo sa libretom inspirisanim komadom Bomaršea. Doduše, delo sa istim nazivom je već postojalo – napisao ga je tada veoma cenjeni, a danas prilično zanemareni italijanski kompozitor Đovani Paisielo. U znak poštovanja prema starom i uvaženom maestru, Rosini mu je pismom obrazložio da nema ambiciju da mu bude konkurent, već da prosto želi da na svoj način obradi ovo štivo, koje ga je zaintrigiralo iz drugačijeg ugla. Od strane samog Paisiela nije bilo nikakvih smetnji (poželeo mu je uspeh), ali su zato njegove pristalice ruinirale premijeru (1815.) zvižducima i ismevanjem. Ipak, bilo je i oduševljenih gledalaca, koji su naredne noći pod prozorom deprimiranog Rosinija uzvikivali: ”Bravo, bravissimo Figaro!”. I danas ovo je jedna od najomiljenijih opera, i ona već na prvom gledanju osvaja simpatije svojom neuzdržanom šaljivošću, životnošću i šarmom. Continue reading

Betoven – 4. simfonija

Godine 1806, između Četvrtog Klavirskog i Violinskog Koncerta, Betoven dovršava svoju Četvrtu Simfoniju, koja između Treće, Eroike i Pete Simfonije, predstavlja trenutak predaha, idile. Njom je Betoven ustanovio jedno lično pravilo, koje je zatim primenjivao na potonje četiri simfonije: Peta i Šesta, te Sedma i Osma, grupisane su 1808. i 1813. godine u parove, jedna iza druge, idilična posle dramatične.

Betovenova Četvrta Simfonija je umereno romantičarska, vedra Simfonija, sa obiljem komičnih efekata. Četiri njena klasična stava, obrazuju celinu trajanja 32 minuta. Continue reading

Berlioz – Fantasticna simfonija

Njeni nazivi su još: Epizode iz života jednog umetnika, C-Dur, opus 14. Nastala je u jednom dahu i premijerno izvedena u dvorani Pariskog Konzervatorijuma,5. decembra 1830. godine. Inspirisana je Berliozovom ljubavlju prema engleskoj glumici Herijet Smitson, koja mu je koju godinu kasnije postala i žena. Novine koje ona donosi u simfonijsku muziku, brojne su i raznovrsne. Continue reading